RAJ

Film priča potresnu priču o tri ličnosti – Olgi, Žilu i Helmutu, čiji se putevi ukrštaju usred ratnih razaranja. Olgu, rusku aristokratsku imigrantkinju i pripadnicu francuskog Pokreta otpora, tokom iznenadne racije hapsi nacistička policija zbog skrivanja jevrejske dece. U zatvoru upoznaje Žila, francuskog nacističkog kolaboracionistu koji je zadužen da istraži njen slučaj. Žila Olga privlači i on joj nudi blagu kaznu u zamenu za seksualne usluge. Iako Olga pristaje, njene nade u slobodu brzo blede kada događaji pođu neočekivanim tokom. Odvedena u koncentracioni logor, Olga je gurnuta u pakleni život. Na njeno iznenađenje, tu joj se put ukršta sa visokim nemačkim SS oficirom Helmutom, koji je nekad bio ludo zaljubljen u nju i još uvek gaji ista osećanja. Između njih se ponovo upali stari plamen i oni se upuštaju u nastran i destruktivan odnos. Helmut odlučuje da spase Olgu i nudi joj bekstvo. Međutim, kako vreme prolazi i nazire se poraz nacista, Olgina predstava o raju se neopozivo menja.

Snimljen u crno-beloj tehnici, sa izrazitom aromom kinematografije Zlatnog doba, ovaj film elegantno slika ratnu stvarnost i posledice učinjenih izbora.

ANDREJ KONČALOVSKI

Andrej Končalovski je rođen kao Andron Sergejevič Mihalkov 1937. u Moskvi, u umetničkoj porodici. Njegov mlađi brat je čuveni režiser Nikita Mihalkov. Končalovski je pozorišni i filmski reditelj, filmski producent i scenarista. Studirao je režiju na Institutu kinematografije Gerasimov (VGIK), u klasi Mihaila Roma. Na VGIK-u je upoznao Andreja Tarkovskog i zajedno s njim uradio scenario za filmove Tarkovskog Valjak i violina (1960) i Andrej Rubljov (1966).

Prvi igrani film Končalovskog, Prvi učitelj (1965) bio je dobro prihvaćen u Sovjetskom Savezu i prikazan je na mnogobrojnim filmskim festivalima u inostranstvu. Njegov sledeći film, The Story of Asya Klyachina, Who Loved But Did Not Marry, iako snimljen 1967, pojavio se tek dvadeset godina kasnije, jer nije bio u skladu sa strogim zahtevima sovjetske cenzure u tom periodu. Kad je izašao, ocenjen je kao remek-delo.

Odmah nakon tog filma, Končalovski je snimio adaptacije romana Plemićko gnezdo Ivana Turgenjeva (1969), i Čehovljeve drame Ujka Vanja (1971), koji se smatra jednim od najboljih filmova na ruskom jeziku ikad snimljenih.

Njegov epski film Sibirijada (1978), dobio je pohvale u čitavom svetu i označio je početak međunarodne karijere Končalovskog. Njegovi najpopularniji holivudski filmovi su Marijini ljubavnici (1984), Pomahnitali voz (1985), Duet za solistu (1986), nagrađivani Homer i Edi (1989), kao i Tango i Keš (1989).

Početkom devedesetih vratio se u Rusiju, gde i danas živi.

Igrani film Končalovskog Kuća ludaka (2002) doneo mu je Srebrnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji 2002. godine. Za svoj igrani film Bele noći poštara Alekseja Trjapicina (2014), Končalovski je dobio Srebrnog lava za najboljeg reditelja na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji 2014. godine. Njegov najnoviji film Raj (2016) osvojio je Srebrnog lava za režiju na 73. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.