Oči čornije

Na jednom parobrodu početkom 20. veka sredovečni Italijan Romano Patroni priča svoju životnu priču Pavelu, ruskom biznismenu koga je upoznao u brodskom restoranu gde radi kao konobar. Oženivši se Elizom, ćerkom jedinicom jednog bankara, dok je još bio veoma mlad, Romano je vremenom izgubio volju da živi lagodnim životom. Posle jedne od bezbroj svađa sa Elizom, od čijeg bogatstva zavisi, Romano odlazi u jednu banju, gde upoznaje Anu, fascinantnu mladu Ruskinju, i zadobija njenu naklonost i ljubav. Zadovoljna, mada potresena neočekivanom strašću i srećom, Ana se vraća u Rusiju, ostavivši mu pismo. Romano, ludo zaljubljen, odlazi u Rusiju pod izgovorom da tamo ima neki posao. Posle dugog puta, nalazi Anu, koja živi u lošem braku sa egocentričnim čovekom na položaju u malom gradu. Romano saopštava Ani da želi da bude s njom do kraja života i da će napustiti Elizu i porodicu. Vraća se u Italiju radi razvoda, ali posle razgovora sa Elizom, koja je puna razumevanja, on se predomisli i pokušava da zaboravi Anu. Mnogo godina kasnije, nove svađe sa Elizom navode Romana da napusti porodicu. Fasciniran i podstaknut Romanovom pričom, Pavel odlazi na palubu da pozove svoju suprugu, sa kojom je na medenom mesecu, kako bi je predstavio svom novom prijatelju. Ali…

NIKITA SERGEJEVIČ MIHALKOV

Jedan od najpoznatijih ruskih filmskih stvaralaca, Nikita Mihalkov je rođen 1945. u Moskvi u uglednoj umetničkoj porodici. Njegov stariji brat je slavni reditelj Andrej Končalovski. Studirao je režiju na Institutu kinematografije Gerasimov (VGIK) u klasi Mihaila Roma, gde je diplomirao 1971. Poznat je i kao glumac. 

Slavu i priznanje donosi mu njegov prvi igrani film Kod kuće među strancima, stranac među svojima (1974). Ugled u svetu stiče drugim igranim filmom, Robinja ljubavi  (1976). Filmovi Nedovršeni komad za mehanički pijanino (1977) i Nekoliko dana iz života I.I. Oblomova (1979), inspirisani temama iz ruske klasične književnosti osvojili su nekoliko nagrada. Film Crne oči, koji se zasniva na nekoliko Čehovljevih kratkih priča, osvojio je nagradu za najboljeg glumca (Marčelo Mastrojani) na Filmskom festivalu u Kanu 1987. i nominovan je za Oskara za glavnu mušku ulogu. Dobio je i nagradu David di Donatelo za najbolju glumicu (Jelena Safonova).

Mihalkovljev sledeći film, Blizu raja (1991) dobio je Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji, kao i nagradu Ruske akademije i nominovan je za Oskara za najbolji strani film.

Njegov najpoznatiji film Varljivo sunce (1994) osvojio je Gran pri u Kanu i Oskara za najbolji strani film, pored mnogih drugih nagrada.

Epski film Sibirski berberin (1998) postigao je veliki uspeh na bioskopskim blagajnama.

Mihalkovljev film 12, ruska adaptacija drame Sidnija Lameta 12 gnevnih ljudi, osvojio je specijalnog Zlatnog lava na Venecijanskom festivalu i bio je nominovan za Oskara za najbolji strani film. 

Mihalkov je predsednik Saveza kinematografa Rusije od 1998. godine. Za svoj rad dobio je preko pedeset međunarodnih priznanja.