Fest je za mnoge pripadnike Vaše generacije bio pravi prozor u svet. Kako se Vi sećate starog Festa, a kako ocenjujete njegov novi koncept?
Od 1972. pratim Fest, znači skoro od početka. Ne svaki i ne sve, ali mogu reći da mogu da napravim razliku od nekadašnjeg Festa, od onog u poslednjih dvadesetak godina i sadašnjeg. Onda su na Fest dolazili filmovi kao “Rubljov” Tarkovskog, “Paklena pomorandža” Kjubrika, Bergmanovi “Krici i šaputanja”, Šlendorfov “Limeni doboš”. Dakle, nema američkog, bioskopskog, potrošačkog đubreta koje je okupiralo bioskope zahvaljujući snazi distributera koji su kreirali repertoar u poslednjih dvadesetak godina i tako uzimali ogromne pare, a kvarili ukus publike. Naravno, bilo je i sjajnih američkih filmova na Festu.
Dakle, Fest je nekada davno bio prozor u svet kakvim ga vide istinski, veliki filmski umetnici. Za mene, tada mladog čoveka, bio je to putokaz kuda ići u umetnosti i kolika je žrtva potrebna da se dođe do dobrog rezultata. Onda sam naučio da će količina spremnosti na žrtvu odgovarati kvalitetu postignutog u umetnosti. Ja na tom polju nisam lagao i bio sam spreman na veliku žrtvu.
Što se tiče današnjeg Festa, ne znam tačnu koncepciju, ali vidim pomak koji vodi ka popularizaciji domaćeg filma. Ipak je današnji Fest neki kompromis, usluga distributerima koji diktiraju njegov program i nastojanja selektora i direktora da naprave pravi, veliki Fest kakav je bio nekada. No, kakvo je vreme u kome živimo, takav je i Fest
Na prošlom Festu gledali smo Vas u nagrađenom filmu „S one strane“ Zrinka Ogreste, gde je Vaš „Zilion“ bio koproducent. „Dnevnik mašinovođe“ je takođe osvojio niz nagrada, počev od od svetske premijere na Međunarodnom festivalu u Moskvi. Šta Vam sada znači učešće u nacionalnoj takmičarskoj selekciji na Festu?
Iskoristiću priliku da kažem da je naš film “S one strane”, u režiji Zrinka Ogreste, dobio prošle godine nagradu “Nebojša Đukelić”, koju nisam mogao da realizujem do danas. I to je Fest.
Puno se pisalo i pričalo u medijima o „Dnevniku mašinovođe“. Ipak, možete li za publiku Festa da podsetite šta je bila glavna zamisao kada ste sa rediteljem Milošem Radovićem započinjali tu priču o mašinovođama kao nevinim ubicama? Uložili ste godine u ovaj projekat. Da li se isplatilo u smislu umetničke satisfakcije, a kako stoje stvari iz producentskog ugla?
To je pitanje i za Miloša, ali jednim delom i za mene kao producenta i glavnog glumca. Miloš je hteo da ispriča priču o nevinim ubicama. Priču o praštanju i žrtvi. Ja sam kao producent hteo da napravim film koji će biti i umetnički dobar, ali i gledan. U jednome sam uspeo.
Posle više nagrada i pozitivnih kritika na domaćim i stranim festivalima „Dnevnik mašinovođe“ je jesenas bio na bioskopskom repertoaru, ali nije imao onoliko gledalaca koliko zaslužuje. Kako to tumačite?
“Mašinovođje” nisu bile gledane u Srbiji kako smo očekivali. Da smo napravili loš film pa da kažemo: u redu, razumemo zašto film nije gledan. Ali mi smo napravili dobar film. Preko 40 festivala i preko deset značajnih nagrada po svetu to dokazuju. Ali, šta vredi. Bljuvotine imaju po nekoliko stotina hiljada gledalaca. I te bljuvotine Filmski centar jos nagrađuje stimulacijom za gledanost. Naš film neće biti stimulisan ni za kvalitet jer nije bio u Kanu, Veneciji i Berlinu.
Podilaženjem Filmskog centra interesnim grupama ozbiljno je ugroženo dostojanstvo filmskih stvaralaca, koji žele da naprave dobar film.
Šta bi moglo da se preduzme kako bi domaći i autorski filmovi privukli više pažnje usred gužve od hitova u multipleksima?
Ne može srpska kinematografija da krene napred dok su lobističke grupe oko Filmskog centra i Ministarstva kulture jače od talentovanih stvaralaca.
Na ovogodišnjem Festu biće filmova najrazličitijih žanrova, tema i poetika. Šta ćete Vi izabrati da gledate?
Ranije su mi sa Festa slali komplet karata, kao nekome ko je valjda to zaslužio posle 40 godina rada. Ove godine nisu... ne znam kakvu mi to poruku šalju. Iću ću na Fest da se poklonim publici na našem filmu “Dnevnik mašinovođe”.
Da li možete da nam najavite Vaš sledeći projekat?
Projekat na kome radi moja producentska kuća “Zillion” film, u ulozi izvršnog producenta jee film reditelja Dragana Marinkovića “Pijavice”.
