.jpg)
Kako Vi kao autor vrlo apartnih filmova gledate na učešće „Svih severnih gradova“ u takmičarskom programu našeg najvećeg filmskog festivala Festa?
Srećan sam što je film na Festu, taj festival mi je doneo toliko lepih sećanja, projekcije Aojamine Eureke u Kinoteci u Kosovskoj, Caijevog Zbogom, zmajevo gnezdo u Sava Centru, Kostina Uzvišena mladost u Domu sindikata... Mislim da je to meni bila najvažnija strana Festa tokom godina, što je omogućio da u kinu doživim neke velike filmove.
Koja Vam je bila ideja vodilja dok ste spremali ovu suptilnu priču o međuljudskim odnosima, istoriji, emocijama?
Kako živeti zajedno. Ako bih morao da govorim o samo jednoj ideji, onda bih rekao da su Gradovi istraživanje kako živeti zajedno.
Kako uspevate da uvučete glumce, u ovom slučaju Bobana Kaluđera i Borisa Isakovića i ostale umetničke saradnike u svoju viziju?
To je pitanje za Borisa i Bobana. Rekao bih da je poverenje u pitanju, mada nisam siguran. Takođe, mislim da razgovor pomaže, makar pre nego što se počne sa snimanjem.
Ovoga puta bili ste i ispred kamere. Šta Vam je donelo to iskustvo?
Po meni je to bila nužnost, da se pojavim i ispred kamera. Nisam to preterano želeo i sasvim sigurno ne nameravam da ponovim, makar ne skoro, ali je delovala kao da mora da se desi u ovom filmu.
Snimali ste daleko od očiju javnosti i medijske pažnje, što donosi mir, ali ne i sponzore. Da li je to bio problem za producente (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora)?
Nataša i Vlado iz Dart Filma su se od početka složili sa mnom da ovaj film treba da pravimo u izvesnoj vrsti zaklona. Skloništa. Utočišta. To što sam imao njihovu podršku i razumevanje je nekako bitnije od toga koliko je bilo teško da napravimo ovaj film.
Na svetskoj premijeri u Lokarnu prošlog leta dobili ste pozitivne kritike. Kakve utiske nosite sa tog značajnog međunarodnog festivala?
Lokarno je bio dobar za film, Gradovi od premijere u avgustu ne prestaju sa prikazivanjima.
Domaću premijeru imali ste jesenas na Festivalu autorskog filma. Da li ste zadovoljni reakcijama beogradske publike?
Po prvi put sam osetio da ljudi cene ono što radim.
Zašto „Svi severni gradovi“ još nisu imali bioskopsku distribuciju?
Megacom Film je distributer filma u regiji, tako da Gradovi sigurno dolaze u kina.
Uz učešće u nacionalnoj selekciji na 45. Festu, da li ćete biti i gledalac, šta Vas od ponuđenog programa interesuje da vidite?
Nažalost, ne, za vreme Festa sam u Meksiko Sitiju gde će Gradovi biti prikazani u takmičarskom programu FICUNAMa.
Šta je Vaš sledeći projekat, da li ostajete u svetu autorskog filma ili ćete se možda približiti mejnstrimu?
„Linije želje“, delom fantastični triler o uhođenju, delom esej o ljubavi i zajedništvu, a sve vreme film o hodanju. Ono što je sigurno da taj fim ne želimo da pravimo u skloništu. Film o hodanju nije moguće napraviti u jednom.
