Film "Učiteljica" gledamo u glavnom takmičarskom programu FEST-a. Ovo ostvarenje govori o tome šta može da se desi porodicama đaka i samim đacima kada je učiteljica u jednoj školi korumpirana i ne zna za kontrolu. Radnja filma smeštena je u Bratislavu na sam početak '80ih godina prošlog veka, a jedna od gošći festivala bila je i Eva Bandor, mađarska glumica koja živi i radi u Slovačkoj U ovom filmu ona tumači lik majke jednog od đaka.
Dobar dan Eva, dobro došli na FEST.
Dobar dan! Želim odmah da vam kažem da ja imam četrdeset pet godina i sad videla da smo FEST i ja u stvari vršnjaci. To je jedna lepa simbolika i jako mi je drago što sam ovde.
Film u kome glumite prikazuje mračnu realnost komunističkog režima u Slovačkoj 1982. godine. Mislite li da je tako korumpirano društvo boljka ovog našeg, centralno-istočno evropskog dela sveta i da li ima nade u bolju budućnost?
Postoji ona izreka "Nada uvek umire poslednja", ali uprkos tome to je apsolutno karakteristična crta celog ovog podneblja, Slovačke, Mađarske, Srbije...
Kako je bilo sarađivati sa režiserom Janom Hrebejkom?
Ja veoma volim njegove filmove i kada sam dobila poziv za kasting, istovremeno sam se i radovala i brinula što konačno mogu da radim sa jednim takvim režiserom, koji tako lepo može da balansira tragikomediju. To veoma malo režisera ume, ali on je veliki majstor.
Vi glumite i u pozorištu. Koji je Vaš glumački metod i koliku ste slobodu prilikom snimanja ovog filma imali da to ostvarite?
Film i pozorište ne mogu baš mnogo da se porede. Na pozornici morate imati jače gestove, u filmu sve treba da je nekako unutra. Veoma volim one glumce koji na filmu umeju da stvore lik koji, kada ga gledate na platnu, u vama izaziva emocije poput onih koje osetite kada ste u pozorištu. Kada tako nešto vidim, naježim se. Po meni su to pravi glumci i umetnici i od njih se može učiti. Havijer Bardem na primer. (smeh)
Vi ste mađarska glumica koja glumi na slovačkom. Koliko je to teško, koliki rez u glavi morate da napravite kada stvarate na jeziku koji Vam nije maternji. Ili je pak na neki način i lakše?
Prođu godine dok čovek to nauči. Ali kada ste u praksi, kada stalno radite, s vremenom postane lakše, mozak se brže prebacuje na druge jezike.
Kakvi su Vam planovi za budućnost?
Imam nekoliko poziva za filmove, o jednom nažalost još uvek ne mogu da govorim, drugi je film jednog odličnog slovačkog režisera, Martina Šuliga, a u pozorištu uvek ima puno posla. Uskoro radimo predstavu "Romeo i Julija", čemu se veoma radujem.
Ovo je prvi put da ste u Beogradu. Kakvi su Vam za sada utisci?
Divni, grad mi se veoma dopada, a sinoć sam probala i rakiju!
