Kada ste dobili scenario, šta Vam je prvo bilo na umu, a tiče se Vašeg lika?
U pitanju je adaptacija nemačkog pozorišnog teksta, prebacivanje u rusku stvarnost: katolički sveštenik u pravoslavnog i tako dalje. Sve je promenjeno samo formalno, poput naziva ulica. Zbog toga postoji mnogo uslovnosti.
U Rusiji postoji predstava po istom tekstu, takođe je režirao Kiril Sreberenikov, ali - iako je većina glumačke ekipe iz filma prisutna i u pozorišnoj izvedbi - Vi tamo ne igrate. Da li se razlikuje lik koji ste izgradili od onog pozorišnog?
Mislim da pozorište često jeste mnogo tragičnije od filma, jer se trudi da više liči na život. Meni je film Srebrenikova jako duhovit, to ne smemo da zaboravimo, vodio sam se i tim komičkim stvarima, što u pozorištu ne postoji. Glumac koji tamo igra Venju koristi priliku da propoveda o nekim svojim stavovima, i iako ne smatram da je to pogrešno, to nije moj način.
Kako ste sarađivali sa rediteljem?
Rad je bio veoma zanimljiv i uzbudljiv, a Kiril je bio miran i prijatan, uzevši u obzir da smo imali jako malo vremena, ceo film je snimljen za 23 dana. Umesto da bude nervozan i autoritativan, on je išao iz kontre i davao nam maksimalnu slobodu.
Vera, kao tema, je veoma ukorenjena u ruskim filmovima. Da li razlog tome treba tražiti u tradiciji?
Čini mi se da je vera prisutna u mnogim kinematografijama, da je veliki broj filmova zapravo o veri ili postojanju Boga, premda ne direktno. Ovaj film je pre svega o spoljnim manifestacijama ili obeležjima vere. To je dobar teren za pretpostavke, vrdanja i nagađanja, koji se obilato koristi. To ne obezvređuje Boga, ali mnogi ljudi nisu vernici jer im se crkva ne dopada kao institucija.
Zašto se Venja, junak koga tumačite, opredeljuje da slepo veruje?
On nema nijednog junaka kome bi se poverio i koji bi mu bio uzor, te jednostavno odlučuje da sam to postane.
Pomenuli ste adaptaciju iz nemačke u rusku stvarnost - da li je verski fanatizam isti, bez obzira na okruženje? Pogotovo kada govorimo o sadašnjem trenutku, prepunom terorističkih napada i sveopšteg straha.
Nije stvar samo vere, ludaka i potpunik fanatika ima svuda, i opsednuti su raznim temama - od Boga, preko socijalizma, ne znam ni sam.
Vi ste, ipak, odabrali da lik temeljite i na odnosu sa devojkom.
Da, pa to mi nije jasno niti logično, taj fanatizam, ne mogu da se povežem sa tim. Ja sam krenuo da radim na pažnji koju on želi da dobije od nje, tu želju sam stavio u osnov svega. Kada on dobije šta je hteo, kod njega se javi pitanje - zašto ne bih dalje pokušao u onome što sam namerio? Ovo se, naposletku, otrgne kontroli.
Kada biste mogli da kažete o čemu je ovaj film, koja bi to jedna stvar bila? Za mene, recimo, on se vrti oko pitanja moći.
Rekao bih da je o ukazivanju da iza prozora, u kući pored nas, postoje svakakvi ljudi. Priča o ljudima u našem okruženju, a o kojima ne znamo kakvi su. Zato je i duhovit, ali i zastrašujuć.
