U takmičarskom programu FEST-a imali smo prilike da vidimo i film mladog hrvatskog režisera, Nevija Marasovića. "Goran" priča je o čoveku koji samo želi da vozi svoj taksi i brine o supruzi Lini. Međutim, povratak Lininog brata drastično će promeniti sve njegove planove. Sa nama su o "Goranu" razgovarali Nevio i Janko Popović Volarić koji tumači lik brata.
Na upravo održanoj konferenciji za novinare, rekli ste da je "Goran" u nekoliko navrata nazivan "hrvatskim Fargom", ali da ne mislite da to to dobar opis. Ipak, film u kome se grupa ljudi nađe negde van civilizacije, u planini, priziva u sećanje razna ostvarenja, poput Fon Trirovog "Antihrista", Kjubrikovog "Isijavanja"...
Nevio: Zanimljivo, "Antihrist" mi zaista nije pao na pamet, štaviše nisam ga zapravo celog ni odgledao. Bilo je poređenja i sa Twin Peaksom, a ja nisam u životu odgledao sekundu te serije. Nekoga uvek podseća na nešto i to je lepo, to su odlične reference. Bolje da podseća na to nego na neki film Adama Sendlera. (smeh)
U tvom filmu postoji samo jedan ženski lik, Lina, a ona je slepa.
Nevio: Da, za to što je samo jedan ženski lik kriv je scenarista, ali to je bila super fora zbog kraja koji ne mogu sad da otkrivam. U suštini, ona je tu kao neka princeza, pažena i mažena i ne vidi ništa što se oko nje dešava, makar se dešava potpuni haos.
Koliko misliš da su ovakav film i likovi u njemu tipični za naše podneblje?
Nevio: Pa, mislim prilično, Scenarista je Norvežanin, ali je moja ideja bila da imam lik oca koji je taj tipični pater familias, a uspeo je, za svoj svetonazor, sve krivo da uradi: sin homoseksualac, ćerka slepa, zet nesposoban...tako da je on zapravo najtragičniji lik, kakvog svi znamo.
Koliko je bilo komplikovano snimiti ovaj film i šta vam je ostalo kao najupečatljivija uspomena sa snimanja?
Nevio: Kada smo počeli da snimamo uopšte nije bilo snega. a to je prilično bitno za celu priču. Onda smo pregovarali šta ćemo, hoćemo li sve da pomerimo, ali na kraju smo imali sreće i dobili idealne vremenske uslove.
Janko: Za mene je definitivno bilo najupečatljivije to što sam se valjao go po snegu. Još uvek se od toga oporavljam.
Nevio: Ali, vidiš, zanmljivo je da niko do sada nije pitao kako ti je bilo snimati homoseksualne scene. A ne sećam se da je tako nešto ikada prikazano u hrvatskom filmu.
Janko: Da, izgleda da to ljudima više nije toliko intrigantno, a i mislim da su neki drugi aspekti te scene bili šokantniji.
Reci nam nešto o sledećem projektu.
Nevio: Planiramo da napravimo film koji će u stvari biti "prequal" Gorana, film o ocu Luki. Kada se sve složilo bilo nam je jako zanimljivo to što se Luki dogodilo. Zapravo tu se rezonira jedna priča koja je očito bila vrlo tragična, kako je ćerka oslepela, kada se posvađao sa sinom, zašto je majka mrtva...On je jako kompleksan lik, tako da ćemo se vratiti dvadesetak godina u prošlost i ispričati i njegovu priču.
