Italijanski režiser Đuzepe Pićioni, nakon dve godina, kada je bio član žirija FEST-a, vraća se u Beograd sa svojim novim filmom "Ovi dani". Zabavan i pomalo setan, film "Ovi dani" priča priču o odrastanju četiri devojke koje zajedno kreću na put u Beograd gde je jedna od njih dobila posao u hotelu.
Vaš film odiše neverovatno mladalačkom energijom, kako ste to uspeli?
Pokušao sam da ispričam priču na nepredvidiv način. Hteo sam da u jednom trenutku zastanem i sam se zapitam koja mi je bila polazna tačka, a dokle sam došao. Opet, nisam želeo da to bude "road movie", radio sam protiv toga. U filmu nema akcije, pucnjave, ništa tako drastično se ne dešava. Ima kampovanja, plivanja, kanua...ima neke tajne u svemu tome.
Deo radnje odvija se u Beogradu. Kako ste došli na tu ideju?
Prvobitno je bilo planirano da snimam film u Hamburgu, međutim, tokom boravka u Beogradu, grad mi se dopao, i to istinski i odlučio sam da ostanem ovde da snimam. Dopala mi se ideja da snimamo u srcu Evrope, sviđa mi se arhitektura, divni beogradski lokali, to što ima puno mladih ljudi...cela ekipa je zaista uživala ovde.
Film "Ovi dani" ima i dokumentarnu notu - naša režiserka Mina Đukić u filmu glumi sebe, a priča prati okupaciju bioskopa "Zvezda".
Da, kada sam pre dve godine bio u Beogradu saznao sam za okupaciju tog bioskopa i čuo Minu kako o tome razgovara sa društvom. Zainteresovao sam se za tu priču i odlučio da je ubacim u film. Mina ima veoma misterioznu pojavu, i jako mi se dopao njen film "Neposlušni", tako da mi je zaista drago što smo sarađivali.
Da li je u Italiji bilo sličnih situacija sa okupacijama bioskopa?
Da, bilo je pokušaja, ali nažalost mladi ljudi koji su to učinili nisu uspeli u svojoj nameri. Sada pregovaraju sa vlastima, možda će dobiti jedan bioskop, ali ne onaj koji su oni hteli.
Jedna od replika na početku filma glasi "Nalazimo se unutar večnog obećanja koje život nikada neće ispuniti". Da li je lakše ili teže kada se to shvati?
Vidite, ja sam se mnogo promenio. Bio sam bolji kada sam bio mlad, imao sam puno poverenja, bilo je puno stvari koje je trebalo uraditi, želeo sam da promenim svet. I zaista, ne možemo ni zamisliti kako će nam se život odvijati. Još jedna od replika u filmu glasi "Imala sam puno snova, koji se nisu ostvarili. Ali srećna sam zbog toga, jer su mi snovi ostali."
Koga biste izvojili od režisera koji trenutno stvaraju u Italiji?
Meni se dopadaju dvojica koji su ujedno i najpoznatiji, Garone i Sorentino, ali naravno, ima puno talentovanih ljudi. Ne mogu sada sve da ih nabrojim, pa neka to sada budu ova dva imena.
