Hadson stvara filmove već više od četiri decenije, a jedan od njegovih najznačnijih naslova su “Revolucija” i “Vatrene kočije”. Upravo zbog njegovih autentičnih filmova, koji se neretko bave vanvremenskom borbom nevinih pojedinaca sa sistemom, umetnički direktor Festa, Jugoslav Pantelić, uručiće mu Beogradskog pobednika za dosadašnje stvaralaštvo.
Na ovogodišnjem FEST-u prikazana je nova verzija filma “Revolucija”, recite nam nešto više o tome.
U pitanju je takozvani Director’s Cut, ali u mom slučaju nije produžena verzija - kako to najčešće biva - već skraćena, sužena, kako god želite. Jednostavno mi se nisu dopale neke stvari od ranije i ja sam ih izbacio.
Koje stvari? Ko vas je 1980-ih uslovio da film uradite na taj način?
Distributeri. Nisam imao vremena da ga završim kao što mi je bila namera. Sa druge strane, potrebni su vam ti distributeri, takoreći neophodni. Kao rezultat svega, film je naravno napadnut, što ima smisla, budući da je bio nedovršen.
Naracija je bila ugrožena.
Pa da, na nju nisu hteli da čekaju. Evo, 20 godina kasnije, taj film o kom govorite je istorija, a ovaj noviji, drugi, je tu. Sada ima naraciju i ja sam daleko zadovoljniji rezultatom. To je ono što smo odavno zamislili.
Da li Vam je ovo prvi put u Beogradu i na FEST-u?
Jeste, pristao sam da prikažem film ovde, kao što pokušavam da ga prikažem na što više mesta u svetu. Staru verziju jedva da je iko imao prilike da pogleda. Pa ipak, moram da dodam - filmovi nisu nikada sasvim gotovi. Ovo je dokaz. Ali, kada se film zaključa, za razliku od drugih umetnosti, biva zaključan dugo ili zauvek, te u normalnim okolnostima nema mogućnosti za izmene ili ispravke. Moj slučaj je prilično redak i zahvalan sam 20th Century Fox studiju na tome.
U filmu se govori o američkom ratu za nezavisnost od Engleske. Da li je gledanje ovog filma drugačije danas, s obzirom na izmenjenu političku klimu?
Mislite na Trampa? Moram da razmislim o tome, ne znam. 1987. godine je moj film možda bio i prenapredan, sniman je kamerom iz ruke, što je nekako naišlo na kritiku, osporavanje. Danas je to sasvim normalno, ali sumnjam da bih išta drugačije snimio.
Kako se odnosite prema “Vatrenim kočijama” - taj film je kod nas veoma popularan?
Ne znam, nisam ih gledao godinama (smeh). Zbog tantijema znam da se prikazuje često, i uvek uoči Olimpijskih igara. Jasno mi je da je to i dalje veoma popularan film, jer je ta tema uzbudljiva.
Bavite se često istorijskim temama, istinitim događajima. Koliko je važno da oni korespondiraju sa sadašnjošću?
Ja tražim priču, i to najčešće vanvremensku, a ne savremenu. Većina mojih filmova je o malom čoveku, nevinom, koji se bori protiv raznik nevolja, sistema, okruženja.
Na čemu trenutno radite?
Ne volim da govorim o stvarima koje spremam, ali priča je smeštena u istočnu Evropu i bavi se 1930-im godinama, vremenom osnaživanja desničara. Nešto slično se dešava i danas, širom sveta, rekao bih. Samo da dodam, moj film je ovaj put moderna priča, ali u korelaciji sa prošlošću.
Stvarate već oko pola veka. Da li je tehnologija uticala na vas?
Prilagodio sam se, to je sve. Nije uticala na moj izbor tema ili rediteljskih sredstava.
