Ovo je Vaš debitantski film, a na njemu ste sarađivali sa Gijomom Grosom, vašim dugogodišnjim scenaristom. Kako ste rešili da napravite ovako žanrovski nesvstan film? Kako ste se igrali sa tim?
Na početku je bilo dosta poteškoća. Hteli smo da napravimo žanrovski film, ali da istovremeno kažemo dosta toga o Francuskoj, o poljoprivredi, o zemlji. Kao što verovatno znate, u Francuskoj se snima mnogo socijalnih drama, ali nisam želeo samo takav film, a ni samo triler, tako da je to izuzetno teško spojiti.
Vaš film se dešava na jugu Francuske, svetlo je predivno, okruženje prijemčivo, u kontrapunktu sa teškom pričom.
Da, to mi je i bila primarna namera, takoreći da snimim noar u ruralnom okruženju, na suncu. Tragična priča se često odigrava u hladnom urbanom ambijentu, ali meni je bilo važno da gledaoci fizički, telesno osete vrućinu i istovremeno da upoznaju svet poljoprivrede.
Da li je teško takav film prodati? Kako reaguju distributeri?
Apsolutno, u poslu je potrebno da se sve svrsta, stavi u “kutiju”. Tako da, za njih on nije ni u jednoj kategoriji, premda ima sve elemente. Nezgodno.
Da li ste zadovoljni time što ste postigli?
Bilo je neobično u montaži, neke stvari koje su postojale u scenariju su morale da se izbace jer jednostavno nisu funkcionisale, a ritam je morao da se promeni da bi tenzija profunkcionisala. Svašta bih tu još promenio da mogu, naravno.
Koji su Vam uzori u svetu žanrovskog filma, ili pak ovakvih nesvakidašnjih spojeva žanrova?
David Mišod, na primer, ali i stari američki filmovi iz 1960ih i 1070ih, sa Polom Njumenom, on mi uvek padne napamet (smeh). Sve što je spoj zabave i socijalne kritike. Žanr nikako ne znači da se lišite svega smislenog i kritičkog.
Kada pominjete Pola Njumena i likove koje je tumačio - da li je Vaš glumac, Filip, negativac ili pozitivac?
I jedno i drugo, kao što i ne mislim da je bilo šta u životu crno-belo. Razvijajući njegov lik, imao sam dosta rasprava sa ljudima koji su lik ipak doživljavali kranje negativno ili krajnje pozitivno.
Dvostruki doživljaji uvek postoje, a sigurno je i da kraj poziva na takvo čitanje. Je li, za Vas kao autora, ovakav kraj srećan? Mislim na očuvanje porodice.
Formalno možda jeste, ali ne, ne bih rekao. Filip je izgubio, ali to je možda i gore nego da je stradao.
Da li za budućnost planirate nešto slično?
Uh, nisam sasvim siguran. Ovo je bilo naporno iskustvo, nisam siguran da ću ga ponoviti. Sada radim na jednom projektu u kom planiram da se odlučim za jedan žanr i jednostavniji pristup. Videćemo.
