Kako vam se čini selekcija? Ove godine je zaista neobično raznovrsna.
Ja sam mnogo puta bio u Beogradu, a pratim i FEST i srpsku kinematografiju već skoro dve decenije. U tom smislu, mislim da mogu da kažem da je delimično poznajem, te da da mi je ove godine prijala odgovornost gledanja novih ostvarenja. Raznolikost o kojoj govorite mi je bila uzbudljiva, pomalo rizična, nova za mene kada se radi o srpskom filmu, u poređenju sa Francuskom, recimo, jer je tamo sve podređeno prodaji i, u konačnici, distribuciji.
Je li vas nešto naročito iznenadilo?
Ne bih rekao, ali moram da naglasim kako su svi filmovi na zavidnom nivou, pre svega formalno i tehnički, a zatim i glumački. Ima izvrsnih glumaca, zaista, i zanimljivih uloga.
Postoji nekoliko filmova u selekciji koji su debitantski. Da li Vam je važan taj kontekst uopšte, ili gledate filmove bez predznanja?
Trudim se da bude bez predznanja, ali moram da priznam kako je lako - i dobro je što je tako - osetiti nečiji rediteljski prvenac. Iskren da budem, mislim da je onaj koji mi se najviše dopao upravo debitantski film, u pitanju je svež duh i neiskvarena energija, ali nisam želeo da čitam ili zapitkujem o tome. Prosto sam gledao.
Da li mislite da se u filmovima koji ste gledali pojavljuje neki motiv koji ukazuje na nacionalnu pripadnost autora?
Nacionalizam je doneo mnogo patnje i bespotrebnih podela, a trenutno smo u trenutku kada nacije polako nestaju, jer pripadamo Evropi ili - ako hoćete - svetu. To se najbolje vidi kroz umetnost, a ona i treba da služi da nas to podseti. Pripadnost te vrste je za mene nevažna, a film je odbrana od te vrste kategorizacije.
Kako Vam se čine FEST i Beograd?
Verujem je srpska kinematografija, kao i kultura snažna i svesna svoje istorije, ali i onoga što se trenutno događa u svetu. To je jedan od glavnih razloga što sam ovde. Trebalo bi da ste ponosni, selekcija je izvrsna, a i festival u potpunosti! Kažem to jer mnogo putujem, pa mi se čini da mogu da prepoznam to, čak i ako sam svega nekoliko dana u poseti Beogradu.
